ZASADI BRESKVE I RADOVI PRE KRETANJA VEGETACIJE
Period od opadanja lišća do bubrenja pupoljaka pogoduje parazitima i štetočinama, koje su se intenzivno hranile i razmnožavale na voćkama i vinovoj lozi, jer su otporne na niske temperature I miruju u određenom stadijumu. Zato se svim voćarima savetje da obavezno u zimskom period pregledaju svoje zasade voća I vinove loze I utvrde činjenično stanje I na osnovu toga odluče da li je potrebno izvesti zimsko prskanje. Takođe pre zimskog prskanja neophodno je obaviti mehaničko suzbijanje štetnih organizam.
Pošto ovde govorimo o zasadima pod breskvom, posebno ćemo se pozabaviti problemom koji prouzrokuje gljiva Taphrina deformans, koja je glavni prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve.
Kovrdžavost lista breskve Taphrina deformans je najučestalija i najznačajnija bolest breskve I nectarine. Pojavljuje se širom sveta, gde god se gaji breskva. Poreklo vodi iz Japana, a u 19. veku je identifikovana u Engleskoj. Kod nas se javlja svake godine i za nju je karaktristično što nakon ostvarenja infekcije ne postoji način da se zaraza spreči. Može da nanese štete velikih razmera, propadanje lišća, ploda, utiče na smanjenje rodnosti za narednu godinu, a može da dovede do iscrpljenosti voćaka, koje ostaju podložne izmrzavanju i napadu drugih patogena, što sve navedeno doprinosi kraćem životnom veku breskve.
Voćari koji su u svojim breskvicima prošle sezone imali problem kovrdžavost lista, a propustilu su da obave plavo prskanje u toku jeseni, potrebno je da to sada obave u što kraćem roku, ukoliko temperature budu povoljne.
KAKO DELUJE TAPHRINA DEFORMANS NA VOĆKU?
Glavni uzročnik kovrdžavosti lista breskve, parazitna gljiva Taphrina deformans, prezimi na obolelim voćkama, a spore ostvaruju zarazu rano u proleće u takozvanu „zelenu tačku“ odnosno u fazi bubrenja i otvaranja pupoljaka. Kišovito i prohladno vreme naročito pogoduje ovom parazitu. Spore se kišom spiraju sa grana na lisne pupoljke, u kapi vode klijaju i vrše infekciju tek otvorenog pupoljka ili mladog lista.
KARAKTERISTIKE TAPHRINE DEFORMANS
Karakteriše je to da napada sve zelene delove biljke tako da se zaraženi mladari deformišu, postaju kraći i deblji i izumiru posle pojave sivkaste prevlake na njihovoj površini. Takođe zaraženi cvetovi u celosti se deformišu, sasušuju i opadaju. Ista situacija se događa I sa zaraženim mladim plodovima, što rezultira lošom rodnošću.
SIMPTOMI KOVRDŽAVOSTI LISTA
Najizraženiji su simptomi ove bolesti na lišću koje se iskovrdža, po čemu je bolest i dobila ime. Kako odmiče vreme, krajem proleća se pojavljuje sivkasta prevlaka sporonosnih organa gljive, koja pokriva lice zaraženog lista. Svo zaraženo lišće požuti, zatim postaje mrko, vene i opada nekoliko nedelja posle zaraze. Toplo i suvo vreme ubrzava njegovo opadanje. Usled opadanja prvog lišća dolazi do opadanja plodova što se odražava na prinos.
U toku leta, u junu I julu, na mestima opalog lišća javljaju se zdravi prirasti koji iz voćke crpe hranljive sastojke za svoju prehranu, čime utiču na stablo da slabi I samim tim formira mnogo manji broj rodnih pupoljaka za narednu godinu ili moguće čak I za duži period.
Tokom vegetacije nije zabeležena pojava zaraze ovog parazita jer gljiva ne stvara sekundarne zaraze s obzirom da osetljivo tkivo domaćina brzo postaje visoko otporno prema dejstvu parazita.
TRETIRANJE PREPARATIMA
Zbog svega navedenog savetuje se da se kovrdžavost lišća suzbija preventivno pre otvaranja pupoljaka I to sa preparatima na bazi a.m. bakra:
- Bakarni kreč,
- Bakrocid,
- Bakarni oksihlorid,
- Bordovska čorba.
Ako se suzbija kovrdžavost lista u vreme bubrenja I otvaranja pupolajka u tzv. fazi “zelene tačke” savetuje se primena preparata:
- Syllit 400-SC,
- Delan SC-750 i dr.
Ujedno to je I poslednja faza u kojoj je moguće tretirati ovaj parazit. Sve posle, svi pokušaji bi bili uzaludni ako gljiva prodre u tkivo voćke I ostvari infekciju I kada su simptomi već prisutni na stablu. Tada je nemoguće da se ovaj parazit suzbije. Ako je prisutna jača infekcija dogodiće se defolijacija stable, što prouzrukuje I dugoročne štete na zasadima breskve.
Kada su u pitanju male površine infekcija se može smanjiti skidanjem zaraženih listova I rezom zaraženih izdanaka, što na većim površinama nije moguće. Opale, zaražene i pokidane listove bilo bi dobro sakupiti i spaliti izvan voćnjaka. Stabla koja su već zaražena i inficirana ovom gljivicom treba održavati u dobroj kondiciji, što podrazumeva u rano proleće dodati đubrivo na bazi azota i redovno vršiti zaštitu od ostalih bolesti i štetočina.
Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678
I uverite se u našu visoku profesionalnost.
Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,
Vaš prijatelj, pre svega,
Rasadnik Smiljković
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
