---

Vršimo ugovaranje proizvodnje sadnice voća i
loznog kalema (vinove loze) za narednu godinu!

 

---

KAKO IZABRATI PRAVO MESTO ZA VOĆNJAK

Imajući u vidu prednost jesenje sadnje, najpovoljnije vreme za sprovođenje ove operacije je period od opadanja listova sa sadnica pa sve do ranih mrazeva. Većina ozbiljnih voćara opredeljuje se za jesenju sadnju jer je prijem zagarantovan. Uspeh u voćarskoj proizvodnji umnogome zavisi i kako ste izabrali mesto za voćnjak, odnosno koliko je taj izbora mesta za podizanje voćnjaka dobar, pa stoga izboru treba pristupiti veoma obazrivo.

Iskustva iz prakse pokazala su da na različitim položajima i zemljištima voćke nejednako uspevaju tj. svakoj odgovaraju određeni uslovi sredine.

Klimatski faktori imaju veliku ulogu pri određivanju mesta za voćnjak, jer utiču na dobro uspevanje i plodonošenje. Među njima najvažniji su:
– Toplota
– Svetlost
– Vetar
– Vlažnost vazduha
– Padavine

Toplota je činilac bez koga voćke ne bi uspevale. Bez uticaja toplote voćke ne bi rasle, razvijale se i plodonosile.

Svetlost je činilac neopohdan za održavanje i plodonošenje voćaka. Pojedine voćne vrste iziskuju dosta svetlosti da bi dobro uspevale. Količina svetlosti direktno utiče na itenzitet fotosinteze, razvitak krune kao i na zametanje i razvitak plodova posađene sadnice.

Vetar je negativan činilac pa iz tog razloga treba birati položaje koji su manje izraženi delovanjem severozapadnih vetrova i košava.

Vlažnost vazduha ima uticaj na itenzitet transpiracije dok prevelika vlažnost može negativno uticati kako na razvitak korena, produžavanje vegetacije tako i na lošiji kvalitet plodova.

Padavine su veoma važne za… CEO TEKST

---

PRAVILNA SADNJA SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja sadnice voća podrazumeva, pre svih radnji, pripremu zemljišta.

Priprema zemljišta je veoma ozbiljna radnja koja podrazumeva da se uzima uzorak zemljišta i šalje na analizu kako bi se utvrdio njegov sastav. Na osnovu dobijene analize utvrđuje se šta je to što zemljištu fali i šta je to čime obiluje. Na osnovu ovih rezultata se ispravljaju nedostaci i zemljište oplemenjuje dodavanjem minerala i sl. koji nedostaju, što garantuje dobar prijem i veoma dobar i obilan rod u najkraćem roku. Svakako, to je cilj intenzivne sadnje i utiče i na prinose i samim tim na isplativost podizanja voćnjaka.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje sadnice voća neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija:

– razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta,

– kopanje jamića za sadnju

– neposredna priprema sadnica.za sadnju

Razmeravanje i obeležavanje mesta kada je u pitanju sadnja sadnice voća

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju sadnice voća izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove “ravnjača”.

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom.

Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

Vreme sadnje sadnica

Vreme sadnje sadnica voća može biti različito. Neko sadnju obavlja na proleće, dok neki drugi smatraju da je jesenja sadnja bolja i pristupaju podizanju voćnjaka ili vinograda baš na jesen.  Ono što je sigurno je da se sadnja može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća i da je najvažnije da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju.

Jesenjoj sadnji treba dati prednost, kažu stučnjaci, jer se posađene sadnice voća bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna za sadnice voća sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice voća. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica voća, zaštita od glodara ili šetočina.

Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja sadnice voća, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.

Kasna prolećna sadnja sadnice voća nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće duvaju topli i suvi južni i jugoistočni vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.

Prolećna sadnja sadnice voća se obavlja u manjem obimu. U proleće ljudi najčešće sade manje zasade, amaterski i pojedinačno, u svojim okućnicama i za svoje potrebe. U proleće sade najčeće ljudi koji svakoj pojedinačnoj sadnici mogu da posvete besprekornu pažnju i da se zanimaju u svojim dvorištima ili oplemene pejzaž svje okućnice.

Kopanje jamića sa sadnju sadnica

Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz merkere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice voća, da bi se žile nesmetano smestile u jamić i zauzele sto prirodniji položaj… CEO TEKST