Šta satelitske tehnologije donose budućnosti poljoprivrede i žiteljima ruralnih prostora?

Šta satelitske tehnologije donose budućnosti poljoprivrede i žiteljima ruralnih prostora?

Satelitske tehnologije i poljoprivreda – Danas je u Zemljinoj orbiti više od 3.350 satelita različitih namena i gabarita, a deo njih ima sve važniju ulogu u proizvodnji hrane.

Svakim danom satelitske tehnologije dobijaju značajniju primenu u razvoju ekonomija i društava, a taj trend nije zaobišao ni agrar. Brojni su razlozi za to, ali da bismo ih jasnije prepoznali, valja pogledati u prošlost i proširiti kontekst.

Već duže od pola veka razni sistemi šalju fotografije Zemlje iz orbite. Prvobitno uz pomoć balona i zmajeva, a posleratna trka istraživanja svemira između Sovjetskog Saveza i Amerike rezultirala je satelitima i značajnim ulaganjima u tehnologije te saznanjima u čijim rezultatima uživamo i danas.

Broj različitih satelita raste (astronomski, komunikacijski, navigacijski, meteorološki i drugo) kao i broj onih čija je svrha nadzor i snimanje Zemlje (opservacijski). Kao posledica toga raste i broj kompanija i organizacija koji se bave obradom i distribucijom nastalih zapisa – fotografija. Tu su svakako i avio snimanja, kao i sveprisutniji dronovi.

Devedesetih godina prošlog veka dolazi do značajnijeg razvoja satelitskih tehnologija u dva smera. Prvi, predvođen svemirskim agencijama – NASA-om (skraćeno od engl. National Aeronautics and Space Administration) i ESA-om (European Space Agency) koji je išao u smeru velikih multifunkcionalnih satelita dugoročnih misija, i drugi, privatnih investitora, u smeru manjih, lakših i specijalizovanih.

Danas je u Zemljinoj orbiti više od 3.350 satelita različitih namena i gabarita (prema UCSUSA) s različitim rokovima izvršenja zadataka.

Pre su težili tone, a danas ih opisujemo kilogramima. Nekadašnje misije trajale su po 15 godina, dok je danas sve veći broj onih kojima je plan da provedu dve ili tri godine “gore” na zadatku.

Lista država lidera ove industrije očekivano predvodi SAD, koje potpisuju 56 odsto od ukupnog broja svih satelita, a sledi ih Kina sa 12 odsto i Rusija sa oko pet odsto. Sve veća cenovna pristupačnost dovela je do toga da se proširuje spisak zemalja koje danas šalju svoje “šatlove” u zemljinu orbitu. Svako sa sopstevnim budžetima i očekivanjima.

U sadašnjosti tako svedočimo velikim ulaganjima kapitala u brojne privatne kompanije i čitave nove flote satelita, što je dovelo do smanjenja jediničnih koštanja i još veće pristupačnosti ovih tehnologija u primeni. Primera radi, samo kompanija “Planet Labs inc”. ima 234 satelita u orbiti, a Ilon Mask ispred SpaceX najavljuje izradu i skoro lansiranje novih 30.000 (?!) za razvoj komunikacije kroz projekat Starlink.

Mnogi su prepoznali mogućnosti koje taj pogled “odozgo” pruža različitim aspektima života na Zemlji, a i potencijal povraćaja ulaganja u iste.

Sistem koji već prilično podrazumevamo, Globalni pozicioni sistem – GPS (skraćeno od engleskog Global Positioning System) niz godina menja tokove i u agraru. Tu su i meteorološke informacije proizašle iz satelita koje svakodnevno pomažu predikcijama događaja, a u poslednjem talasu dolaze i primene multispektralnih fotografija i indeksa koji su njihov derivat. Tome je svakako doprineo i trend pada cene serverskih resursa koje se koriste za skladištenje, obradu i posluživanje podataka prema krajnjim korisnicima.

Na osnovu njih možemo računati na čitav niz novih korisnosti na nivou jedne farme, gazdinstva. Detekcija promene može da da informaciju da je nečega previše ili premalo u zemljištu (hraniva, vode), da imamo problema sa štetočinama te sugerisati kada je optimalno vreme za aktivnosti.

Saznanje proizašlo iz informacije, pretpostavka je reakcije.

Logika govori da rastom kvaliteta fotografija raste i mogućnost njihove primene. Tako danas pojedine velike farme na američkom kontinentu nadziru stada, gde se brojno stanje goveda držanih na otvorenom utvrđuje dnevno i automatski, a čovek se na teren šalje samo po potrebi.

Paralelno sa tim trendom, razvijaju se i druge dostupne onlajn baze podataka o proizvodnji (korisničkog karaktera (npr. eGAP, Agrivi i drugo), mašinskih evidencija (traktora, kombajna i drugih uređaja i alata na primer DataConnect) do javnih. Kad tome još dodamo sve što donosi IoT “internet stvari” (engl. Internet of Things) dolazimo do neslućenog broja kombinacija informacija kojima nastaju nove vrednosti i mogućnosti.

Zato danas osiguravajuća društva lakše rade procene potencijalnih šteta i analize nastalih – od poplava, suša, požara i drugih nepogoda, a primera radi, bankari mogu pratiti razvoj stanja u sektoru, procene rizika povraćaja njihovih plasmana.

Šumari vrlo povoljno i efikasno nadziru krađe, razvoj bolesti ili pak širenje neke od invazivnih vrsta, a biolozi kvantifikuju uticaj klimatskih promena na vegetaciju uopšte.

Države i investitori mogu imati veoma tačne regionalne i nacionalne procene roda, kao i realni popis stanja useva pojedine sezone. Takve informacije već niz godina utiču na formiranje cene žitarica i uljarica na svetskim berzama.

Satelitske tehnologije su tu kao sveprisutnija činjenica u raznim modelima – za jedne treba platiti više, za druge manje, a treće su besplatne i smatraju se javnim dobrom. Među poslednjim, posebno značajni nama u evropskim zemljama, su Sentinel sateliti iz programa Copernicus (ESA).

Razvojem tehnologije, raste i kvalitet zapisa. Tako smo od nekadašnjih 50 metara u prirodi za jedan piksel na ekranu (najmanja jedinica digitalne fotografije) došli na današnjih 30 cm, što svakako umnožava mogućnosti korišćenja.

Podataka danas imamo više nego ikada, što stvara još veći potencijal kreiranja novih vrednosti. I te vrednosti donose promene u sva područja proizvodnje hrane – o kojima zato valja više učiti.

Učiti, jer voleli ih ili ne, “velika braća” su gore i svakodnevno beleže zbivanja. Jer je unosnije biti deo globalnih tokova nego ih ignorisati.

 

Izvor i slika: agroklub.rs, Vedran Stapić

 


Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678

I uverite se u našu visoku profesionalnost.

Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,

Vaš prijatelj, pre svega,

Rasadnik Smiljković


Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.

Obratite nam se s poverenjem i uverite se u naš kvalitet!

Satelitske tehnologije i poljoprivreda
Visit Us On Facebook