sorte nektarine

SORTE NEKTARINE KOJE SE PREPORUČUJU KOD NAS

U poslednje vreme mnogi voćari se sve više interesuju za nektarine, breskve golice koje imaju glatku pokožicu, bez malja. To interesovanje naglo raste i one se sve više sade.

U razgovoru se često čuju suprotna mišljenja o tome da li su nektarine novo voće ili su i ranije postojale. Ni za jedno mišljenje se ne može reći da je pogrešno. Jer, nektarine su bile poznate od davnina. U Kini se pominje njihovo gajenje još 2000 godina pre nove ere.

U Evropu su ih prvi preneli Rimljani. Kao voćna kultura gajene su u Francuskoj u okolini grada Brinjola. Zbog toga su tamo bile poznate pod imenom “vrinjonke”. Ovaj izraz se u francuskom voćarstvu zadržao do danas za nektarine-glodjuše, čija je koštica srasla s mesom ploda.

Prema tome, nektarina je bilo i ranije. Bilo ih je i u voćnjacima naših pasioniranih amatera-voćara, koji su uvozili sadnice. Takodje je bila poneka voćka nektarine i u sortnim zasadima voćarskih institucija. Ali, sve te zastupljene sorte ne samo da su bile retkost, već nisu imale nikakav privredni značaj: plodovi su im bili sitni, neugledni, neprivlačni, nežne pokožice i mesa, tako da su mogli da izdrže samo kraći transport. To je bio osnovni razlog za stagnaciju njihove proizvodnje.

Medjutim, nektarine koje su se u Sjedinjenim Američkim Državama pojavile posle drugog svetskog rata, a naročito sorte koje su prodavane šezdesetih godina, zaista su nešto novo: one imaju krupne plodove, veoma lepo obojene plameno-crveno, a nekad i ljubičasto-crveno, izvanrednog izgleda. Ove nektarine su plod dugogodišnjih ukrštanja i napornog rada selekcionara. One su bile polazna osnova za dobijanje boljih sorti, koje su pre dvadesetak godina počele da krče put ka tržištu svežeg voća. U Kaliforniji je 1978. godine proizvodnja nektarina prestigla proizvodnju bresaka za svežu potrošnju. Ona je 1950. iznosila 15.000 tona, a 1978. narasla je na 170.000 tona. To je zaista visoka stopa rasta proizvodnje nektarina, koja je bila podsticana povoljnim cenama sve do 1977. godine. Cene su bile veće u odnosu na breskve istog doba sazrevanja za 25 do 60%. Najveća razlika u ceni izmedju bresaka i nektarina bila je 1975. godine, a zatim je počela da opada. Uzrok tome je bila povećana ponuda nektarina. Od 1977. razlika u ceni je smanjena na 2-5% jer je tržište svežeg voća bolje snabdeveno nektarinama nego breskvama.

U Evropi se nektarina najviše proširila u Italiji i Francuskoj, zatim u Španiji, Portugaliji i Grčkoj. U Italiji je u 1978. proizvedeno 86.500 tona nektarina, a podizanje novih zasada još uvek ne prestaje, jer su italijanske nektarine, na njihovom domaćem tržištu postizale bolje cene za 31-79%, a na inostranom za 45-160% u odnosu na cene bresaka. Naročito povoljna cena bila je na frankfurtskom tržištu. U Francuskoj je proizvodnja savremenih sorti nektarina počela 1965. godine i već 1971. dostigla je ukupan prinos 13.069 tona, a 1978.godine 48.000 tona.

Kod nas se zasadi nektarine sporije šire ali ipak ima i napretka u tome. Prvi veći zasadi podignuti su 1974. godine u Poljoprivrednom kombinatu “Beograd”, i to na površinama Voćarskog gazdinstva “Grocka” 22 hektara, Voćarskog gazdinstva “Kosmaj” 8 i Poljoprivrednog gazdinstva “Sava” u Obrenovcu 2 hektara. Na sledećoj stranici su detaljnije informacije o uzgoju nektarina.

Sorte nektarine preporučljive za uzgoj

Na osnovu proučavanja i iskustava tokom proteklih godina, preporučujemo sorte nektarina koje zaslužuju da udju u sortiment nektarine za uzgoj. Uporedno navodimo podatke o zastupljenosti ovog voća u zemljama koje su najveći proizvodjači nektarina. Za Sjedinjene Američke Države i Francusku iznosimo podatke o učešću sorti nektarina u strukturi sortimenta u procentima, a za Italiju na kojem se mestu po zastupljenosti nalaze pojedine sorte.

Medju sortama koje se preporučuju za komercijalno gajenje kod nas su: “krimsongold”, “erli sangrand”, “independence”, “flavortop”, “stark redgold” i “fantazija”. S tim sto sorta “erli sangrand” ne treba da se gaji bez oprašivača.

Za amaterski uzgoj nektarina preporučuju se, pored navedenih, sledeće sorte: “mejgrand”, “reddjžun”, “stark sanglo”, “stark delišes” (zbog krupnih i lepih plodova) i “flamekist”.

U uzgoju nektarina nije neophodno da se izvodi proredjivanje plodova, jer se oni, u nekih sorti, prirodno proredjuju opadanjem ili slabijim zametanjem. Medjutim, ako se želi postići veća krupnoća plodova ranih sorti, onda je neophodno da se proredjuje rano i da se jedan plod ostavlja na svakih 15 cm mešovite grančice.

Sve navedene sorte nektarina nalaze se u asortimanu koji nude Sjedinjene Američke Države, Francuska i Italija kao najveći svetski proizvodjači nektarina.

 


Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678

I uverite se u našu visoku profesionalnost.

Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,

Vaš prijatelj, pre svega,

Rasadnik Smiljković


Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.

Obratite nam se s poverenjem i uverite se u naš kvalitet!

Sorte Nektarine koje se preporučuju kod nas
Visit Us On Facebook