SIMBOL SRBIJE **ŠLJIVA** – SADNJA I UZGOJ
Šljiva je definitivno simbol Srbije !!! Ako neku voćnu vrstu možemo uzeti kao simbol ili zaštitni znak Srbije onda je to Šljiva.
Teško da bi smo mogli da zamislimo, niti da opišemo voćarstvo naše zemlje, bez nje. Svake godine u voćnjacima Srbije ubere se prosečno oko 600.000 tona šljiva, od čega čak 90 odsto ode za preradu.
Šljiva je u Srbiji veoma značajna voćka. Privredni značaj šljive nije samo u njenoj velikoj proizvodnji i izvozu, već naročito u tome što je ona odavnina bila i ostala verni pratilac našeg seljaka i za mnoge od njih glavni izvor prihoda. Njena hranljiva vrednost obezbedila joj je vekovni prioritet nad drugim vrstama voća.
Što se tiče gajenja i prodaje proizvoda od šljiva, ranije, a i danas su voćari imali najmanje problema, u odnosu na druge voćne vrste. Uvodjenjem savremene agrotehnike još više je porastao značaj šljive za našu privredu u celini.
Šljiva može da se gaji širom Srbije sa manjim ili većim uspehom. Najbolje uspeva na stablima u brdsko-planinskim područjima Srbije. Najbolje joj odgovara umereno-kontinentalna klima sa godišnjim padavinama oko 800mm. Sa uspehom se može gajiti na zemljistu koje je na nadmorskoj visini do 700m nadmorske visine Što se tiče zemljišta, ona daje najbolje rezultate na dubokim i strukturnim zemljištima. U pogledu zemljišta ona postavlja manje zahteve od većine drugih voćnih vrsta. Najbolje joj odgovaraju blago nagnuta zemljišta. Uspeva na svim položajima izuzev mrazišta.
Statistika Šljive u Srbiji
U Srbiji je 244 000 hektara pod voćem, a od toga je polovina po šljivom. Na tim površinama ima oko 49 miliona stabala ove voćne vrste, a čak 94% ovih voćaka je u centralnoj Srbiji.
Kada se govori o ukupnim površinama jedne zemlje, ovde u pitanju Srbija, pod šljivama, podrazumeva se da su tu uvršteni intenzivni zasadi kod kojih se primenjuju sve agrotehničke i pomotehničke mere; kao što su obrada zemljišta, đubrenje, rezidba, redovna zaštita od bolesti i štetočina; kao i ekstenzivni zasadi, kod kojih se pomenute mere slabije primenjuju, ili se čak i uopšte ne primenjuju.
Kao posledicu takve proizvodnje imamo da je smanjen prinos i kvalitet roda šljive, tako da i pored značajne površine pod šljivama, ukupna proizvodnja je i dalje mala jer je prosečan prinos po hektaru oko 4 tone.
Sadnji šljive treba pristupiti, ako je to moguće, već od kraja vegetacije u jesen. Može se saditi i tokom zime, pa sve do početka vegetacije u proleće. Prednosti jesene sadnje su u obnovi korenovog sistema tokom zime, a početak vegetacije već koriste mlade sadnice za svoj razvoj. Što se tiče izbora sadnica u rasadnicima, jer i oni izbegavaju dugo trapljenje i čuvanje sadnog materijala tokom zime.
Šljiva – šta treba znati pre sadnje
Šljiva je voćna vrsta koja jako rano cveta i osetljiva je na prolećne mrazeve. Zato treba pri IZBORu TERENA voditi računa i preporučuje se sadnja na terenima nagnutim na južnu stranu, da bi osvetljenost zasada trajala što duže. Takođe će smer zasada sever-jug osigurati bolju osvetljenost.
Postoje određeni uslovi koje je potrebno ispoštovati kada su u pitanju lokalitet i parcela ako planirate da zasadite šljive, kao što su: nadmorska visina, ekspozicija, plodnost i mehanički sastav zemljišta. .
Šljivi najviše odgovaraju brežuljkasti tereni iznad 250 metara nadmorske visine, istočne, severo-istočne ili severne ekspozicije sa dubokim i plodnim zemljištem, na kojima se zadržava višak vode. Na većim nadmorskim visinama zasadi se mogu podizati i na južnoj i na zapadnoj ekspoziciji. Kotline i niže položaje treba izbegavati jer se na njima zadržava hladan vazduh.
Kada smo izabrali adekvatan teren za sadnju mladih šljiva, onda pristupamo NIVELISANJU TERENA (ukoliko je to potrebno), jer kod postojećih mikrodepresija dolazi do zadržavanja vode. Poravnjavanjem terena to će mo izbeći.
Sledeći potez bi bio SUZBIJANJE KOROVA– Ovo je neophodno na parcelama koje su zakoravljene. To bi bilo dobro da se obavi u toku leta pre sadnje vocnih sadnica , primenom totalnih herbicida. Nove zasade ne bi trebalo podizati na svežim krčevinama starih zasada 3 do 5 godina i za to vreme na njima sejati strna žita i biljke za zelenišno đubrenje u godini pred sadnju.
ANALIZA ZEMLJIŠTA, bez koje ne možemo da izvedemo MELIORATIVNO ĐUBRENJE – na osnovu agrohemijskih analiza dobićemo koja je količina potrebna organskih i mineralnih đubriva. Od organskih đubriva može se koristiti 20 do 50 tona po hektaru dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka. Sadržaj lako pristupačnog kalijuma u zemljištu nakojem se planira mladi voćnjak bi trebao da bude iznad 20mg na 100 gr vazdušnog suvog zemljišta i ukoliko to nije slučaj potrebno je sa NPK 6:12:24 ili 8:16:24. U Ukoliko je sadržaj fosfora i kalijuma optimalan dovoljno je dodati u jamić za sadnju 150gr NPK đubriva.
Ukoliko bi se analizom zemljišta došlo do saznanja da je zemljište kiselo onda je potrebno izvršiti kalcifikaciju, što bi značilo da je potrebno dodati 3 do 5 t/ha mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 ili 1,5 do 2 t/ha negašenog kreča. Krečni materijal se unosi zajedno sa stajnjakom i to polovina se unosi oranjem, dok druga polovina tanjiranjem.
ORANJE– kada je odrađeno rasturanje stajnjaka, mineralnog đubriva i krečnog materijala, dolazimo do momenta kada treba da se obavi oranje i to na dubini od 30 do 40 cm i to vrtemenski bar mesec dana pre sadnje sadnica šljive. Ukoliko je situacija da je tlo na kome se sadi u nekom delu nepropusno na nekoj dubini, podrivanje zemljišta pre podizanja zasada je korisna mera jer bi time razbili taj nepropusni sloj, kao i sprečili da dođe do zadržavanja viška vode oko korenovog sistema i omogućio se njegov nesmetani razvoj.
POVRŠINSKA PRIPREMA ZEMLJIŠTA– na par dana pre sadnje treba rasturiti preostali deo đubriva, kao i obaviti tanjiranje , a zatim i drljačama i setvospremačem pripremiti zemljište za sadnju.
Danas se koriste skoro isključivo sejanci dženerike kao podloga za šljivu. Medjutim, većina sorti kalemljena na dženerici kasnije stupa u rodnost i manje je otporna prema mrazu. Zbog navedenog sejanci ili izdanci nekih domaćih sorti šljiva, ako su nezaraženi šarkom, daju bolje rezultate u proizvodnji od dženerike. S obzirom da su kod nas većinom plemenite sorte šljive kalemljene na džanariku, koja je bujna podloga, razmak sadnje bi trebalo da bude na oko 4,5m do 5,0 metara između redova i 3 do 5 metara u redu, što dovodi do toga da dobijamo od oko 400 do 650 stabala po hektaru zemljišta.
Svakako da, sistem gajenja, kao i razmak zavisi od sorte, plodnosti zemljišta, ngiba i ekspozicije parcele na kojoj se vrši sadnja. Kako se u rasadničkoj proizvodnji javljaju i šljive kalemljene na slabije bujnoj podlozi, ovaj razmak sadnje moži biti i manji pa se time dobija i više stabala po hektaru.
Kopanje jamića za sadnju može da se obavi ručno i mašinski. Ako obavljamo ručno biće kvalitetnije, ali samim tim i sporije i skuplje. Dimenzije jamića zavise od predhodne pripreme zemljišta, pa tako da kod dobro pripremljenih parcela mogu se kopati jamići i manjih dimenzija.
Ono što je isto tako bitno, jeste zaštiti mlade sadnice, odmah nakon sadnje od divljači.
Posađene sadnice, u proleće, pred kretanje vegetacije, treba prekratiti na 80cm do 100cm. Visinu ćete odrediti prema željenom uzgojnom obliku koji će se formirati i prema razmaku sadnje. Sadnice se prekraćuju, isključivo, iznad dobro razvijenog pupoljka, a ukoliko se desi da sadnice imaju dobro razvijene prevremene grančice, vršne se orežu na dva do tri pupoljka, a one niže na deblu uklone do osnove.
U našem podneblju najbolje je odabrati sledeće sorte:
- Stenley,
- Čačansku ranu,
- Čačansku najbolju,
- Čačanski šećer,
- Čačansku rodnu
Još puno korisnih saveta, zanimljivosti i novih saznanja delićemo sa Vama u narednom periodu. Zato nas pratite redovno.
Ukoliko ste se već odlučili da zasadite svoj voćnjak, obratite nam se sa poverenjem i uverite se u naš kvalitet.
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
Srdačno Vas pozdravlja Vaš Rasadnik voćnih sadnica,
Rasadnik Smiljković
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
