REZIDBA VIŠNJE
UZGOJ VIŠNJE U SRBIJI
U sve ukupnoj voćarskoj proizvodnji u Srbiji, višnja je među vodećim vrstama. Prema broju rodnih stabala višnja zauzima treće mesto, odmah iza šljive i jabuke. Karakteristično je da u proizvodnji dominira industrijska, sitnoplodna Oblačinska višnja. Procenjuje se da kod nas njen udeo u ukupnoj proizvodnji iznosi 60 do 70, pa čak I 75% u odnosu na ostale sorte višnje. Zahvaljujući biološkim osobinama i privrednom značaju Oblačinska višnja je u našoj zemlji, a posebno u južnoj i jugoistočnoj Srbiji našla pogodno tle za uspešno gajenje.
Kako je snaga vegetativnog rasta višnje u prvim godinama nakon sadnje dobra, uzgojni oblik se relativno brzo oblikuje. Dominacija vrha je izražena pa je pravovremena izolacija vrha važna za dobro obrastanje grana i sprečavanje zasenjivanja.
Većina sorata višnje rađa na umereno bujnim jednogodišnjim izbojima gde su gotovo svi postrani pupoljci rodni. Ti se izboji obese pod težinom plodova pa cela voćka poprimi izgled „žalosne vrbe“. Zbog toga nakon berbe treba odstraniti izrođene izboje do prve umereno bujne mladice koja se nalazi ispod njih. Na taj način će u unutrašnjost krošnje prodreti više svetla što poboljšava zametanje rodnih pupoljaka i sprečava izduživanje grana izvan zadanog oblika krošnje.
REZIDBA VIŠNJE
Prednost treba dati rezidbi u vegetaciji.
Kako je slučaj da je potrošnja plodova višnje značajno porasla, ova kultura se naglo širi. Zato je u praksi potvrđeno da za njeno obilno i redovno rađanje je neophodna redovna, pravilna rezidba koja svakako mora biti prilagođena sorti i uzgojnom obliku. Kako je po svojim pomološkim osobinama višnja vrlo rodna, dešava se da dolazi do iscrpljivanja i neurednog rađanja, čime uz brzo smanjenje prinosa dolazi I do skraćivanja njenog životnog veka.
Glavna karakteristika kod rađanja višnje je ta da cvetni pupoljci rodne grančice donose samo plod, pa na njihovom mestu posle berbe ne ostaje nikakav novi mladar. Ako ne bi smo rezidbom obnavljali desila bi se situacija ogoljavanja nižih delova grana.
Takođe, višnja samo na jednogodišnjim granama rađa, tako da ih treba rezidbom obnavljati. Treba znati kada su u pitanju jednogodišnje rodne grane da one mogu biti:
- Duge mešovite
- Kratke tanke
- Majski buketići
Mešovite rodne gračice karakterišu grane koje su duge 30 do 40 cm, a na sebi imaju cvetne i vegetativne (zato se zovu mešovite) pupoljke. Pri osnovi I na vrhu mladara se nalaze vegetativni pupoljci, a pupoljci po sredini su cvetni i vegetativni. U zavisnosti od ishrane I od uslova gajenja biljke dobija se kakav će biti odnos između cvetnih i lisnih pupoljaka. U povoljnim uslovima gajenja gde su mešovite grančice dovoljno debele i dugačke taj odnos je obično 50:50, a u slabijim uslovima i na slabijim i kraćim granama je taj odnos 80:20 u korist cvetnih pupoljaka.
Iz mešovitih grančica pored plodova, dobija se i nov vegetativni porast za iduću godinu, te u ovom slučaju nema ogoljavanja bazalnog dela grančica, kao što je slučaj kod tankih i kratkih rodnih grančica.
Osnovna karakteristika kratkih tankih rodnih grana je dužina do 20cm. One se razvijaju isključivo u zaseni I poceloj dužini, dok slabije ili uopšte pri osnovi I vrhu. Imaju samo cvetne pupoljke, pa se nov prirast dobija samo na vrhu, a cela dužina grančice posle berbe plodova ostaje gola. Posle nekoliko uzastopnih rodnih godina ovakve grane se izduže, ogole i ostaju tanke, prestaju da rađaju i obično se suše.
Majski buketići, to su jednogodišnje grančice sa jednim vegetativnim I I više cvetnih pupoljaka. Kratke su I veličine od 1 do 1,5cm. Za njih je karakteristično da prve godine daju najbolji rod, dok kasnije zbog većeg broja plodova i male lisne površine vegetativno oslabe i na kraju se osuše. Da bi se obnovile rezidbom, treba ostavljati dovoljan broj jednogodišnjih grana a istrošene grane sasvim ukloniti.
U cilju pravilnog izvođenja rezidbe višnje prema načinu rasta i plodonošenja sve sorte višnje se mogu podeliti u dve grupe:
U prvu grupu spadaju sorte koje pretežno rađaju na dugačkim jednogodišnjim grančicama (mešovitim). To su domaće sorte:
- Oblačinska
- Čačanski rubin
- I drugi ekotipovi, kao I ostale ne domaće:
- Reksele
- Maraska tip visećih grana
- Krupna lotova…. I druge sorte.
Ako su ispoštovani povoljni uslovi za uzgoj ovih vrsta one obrazuju mešovite rodne grančice dugačke 30 do 40 cm, pa ih rezidbom treba redovno obavljati. Ove rodne grančice imaju dosta cvetnih pupoljaka, dovoljno rezervnih materija i potrebnu lisnu površinu za ishranu zametnutih plodova. Međutim, u povoljnim uslovima gajenja i u zasenjenim krunama formiraju se kraće, tanke i izrazito rodne grančice koje se pod teretom roda povijaju, a pošto samo na vrhovima imaju vegetativni pupoljak, ogoljavaju i zasenjuju unutrašnjost krune, pa se smanjuje proizvodni potencijal. Na mešovitim rodnim grančicama često se mogu formirati i majski buketići koji naredne godine daju rod. Osnovni princip pravilne rezidbe višnje ove grupe treba da bude potenciranje formiranja dugih mešovitih rodnih grančica koje su osnov za rodnost, kao i za stvaranje rodnih grančica i majskih buketića.
Drugu grupu čine sorte čije grane rastu uspravno, a plod pretežno donose na kratkim rodnim grančicama i majskim buketićima.
To su sorte:
- Majska višnja
- Ričmorensi
- Maraska sa uspravnim granama
- Kraljevska slatka
- Montmorensi
- Kraljica hortenzija
- Španska višnja
Rezidbom je neophodno ostaviti potreban broj letorasta na kojima bi se formirali majski buketići za sledeću godinu. U izrazito rodnim godinama potrebno je prekraćivanje dvogodišnjih grančica i smanjivanje rodnosti da bi se postigao jači razvoj letorasta koji će izvršiti zamenu rodnog drveta. U zavisnosti od ishrane i drugih uslova gajenja, majski buketići traju 2 do 4 godine a najkvalitetniji rod donose u prvoj godini posle formiranja, a kasnije njihova produktivnost slabi i plodovi su lošijeg kvaliteta.
Na osnovu napred navedenih osobina rađanja i porasta, osnovni principi rezidbe višnje zasnivaju se na ostavljanje i neprekraćivanje dužih mešovitih rodnih grančica, sem u slučaju kada su pregusti pa ih treba prorediti. Vrhovi osnovnih skeletnih grana često imaju više rodnih grana pa ih rezidbom treba redovno regulisati tj. osloboditi vrhove konkurentnih mladara. Skeletne grane pri skraćivanju, kod sorti koje uspravno rastu, treba prevoditi na spoljni letorast a kod sorti koje imaju viseće grane treba ih prevoditi na gornji jači letorast ili granu. Tanke izrazito rodne grančice treba skraćivati na najniži vegetativni pupoljak kako bi se iz njega iduće godine formirala mlada rodna grančica a u slučaju da ove rastu u sredini krune treba ih ukloniti. Kod sorte koje pretežno rađaju na majskim buketićima, ako su pregusti za redovnu i umerenu rodnost, potrebno ih je ponekad prorediti a ostaviti dovoljan broj jednogodišnjih mladara na kojima će se ovi formirati. Sve tanke, slabe i izdužene ogoljene grančice u unutrašnjosti krune treba potpuno sklanjati. Skeletne grane sa prečnikom preko 5 cm. prekraćuju se u krajnjoj nuždi, i to samo ako su polomljene ili jako oštećene, jer kod prekraćenih debljih grana javlja se smolotočina, naročito ako se rezidba izvodi ranije.
Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678
I uverite se u našu visoku profesionalnost.
Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,
Vaš prijatelj, pre svega,
Rasadnik Smiljković
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
