Formiranje cvetnih pupoljaka kod voćaka

FORMIRANJE CVETNIH PUPOLJAKA KOD VOĆAKA

Rodnost voćaka je posledica razvitka voćaka I jedna je od najvažnijih funkcija kojom se odlikuju sve voćne vrste.

Osnov­ni či­ni­o­ci rod­no­sti vo­ća­ka su for­mi­ra­nje cvet­nih pu­po­lja­ka, cve­ta­nje, opra­ši­va­nje i oplod­nja.Ko­šti­ča­vo vo­će ima cvet­ni pu­po­ljak iz ko­ga se raz­vi­ja sa­mo cvet, dok se iz me­šo­vi­tog pu­polj­ka ja­bu­ča­stih voć­nih vr­sta raz­vi­ja­ju cvet i list. Fa­za for­mi­ra­nja cvet­nih pu­po­lja­ka ne tra­je ne­pre­kid­no. Za­po­či­nje  to­kom le­ta u fa­zi uspo­re­nog po­ra­sta ve­ge­ta­tiv­nih or­ga­na. Ovom pro­ce­su pret­ho­di in­ten­ziv­na fo­to­sin­te­za pra­će­na na­go­mi­la­va­njem or­gan­skih ma­te­ri­ja ko­je su neo­p­hod­ne za stva­ra­nje cvet­nih za­če­ta­ka. Po­če­tak i sam tok for­mi­ra­nja cvet­nih pu­po­lja­ka za­vi­si od oso­be­no­sti voć­ne vr­ste i sor­te i ne od­vi­ja se isto­vre­me­no u svim kra­je­vi­ma. U ju­žnim se de­ša­va pre ne­go u se­ver­nim kra­je­vi­ma. Kod buj­nih sta­ba­la  po­či­nje ka­sni­je u od­no­su na sla­bo buj­ni­ja. Sor­te ko­je ra­ni­je cve­ta­ju i sa­zre­va­ju po­či­nju ra­ni­je s for­mi­ra­njem cvet­nih pu­po­lja­ka.

Dobro poznavanje svih činilaca rodnosti I nerodnosti voćaka je od velikog značaja jer se na tome zasnivaju sve mere kojima se pojačava manifestacija pozitivnih, a sprečava ili ublažava delovanje negativnih faktora. Formirane cvetnih začetaka u pupoljcima je dugotrajan I veoma kompleksan morfogeni proces koji neposredno uslovljava rodnostvoćaka.

Međutim, na formiranje cvetnih pupoljaka može se I uticati primenom agrotehničkih I pomotehničkih mera.                                                                                                              

Neke od tih mera bi bile:

• IZBOR PODLOGE

na slabo bujnim podlogama ranije počinje i obilnije je formiranje cvetnih pupoljaka. Oni ulaze u period zimskog mirovanja sa jače oformljenim začecima cveta, tako da su osetljiviji prema mrazu. Slabo bujne podloge imaju manje razvijen korenov sistem i apsorbuju manje azota a u nadzemnom delu se jače nagomilavaju organske materije.

Zato se koriste posrednici za smanjenje bujnosti. Što je duži posrednik, manja je bujnost nadzemnog dela, a više se formiraju cvetni pupoljci. Najmanja dužina posrednika bi trebalo da bude 15 do 20cm.

• FORMIRANJE KRUNE

Ogledalo bi se u tome da je potrebno obezbediti pravilan raspored grana da bi se dobila dobra osvetljenost svih delova krune I sprečilo zasenjivanje. Svetlost je potrebna za diferenciranje cvetnih pupoljaka.

• REDOVNA REZIDBA

Ova mera reguliše vegetativni porast I rodnost. Jača ili kako bi neki rekli kratka rezidba I prekraćivanje grana podstiče bujnost (tzv. Vegetativni potencijal), dok slabija ili ti duga rezidba I proređivanje grana podstiču formiranje cvetnih pupoljaka I rodnost.

• ĐUBRENJE

Azot Je neopgžhodan za formiranje cveta I bez njegagove dovoljne količine ne bi ni došlo do formiranja cveta u pupoljcima. Međutim, suvišna količina azota, takođe može negativno da deluje na diferenciranje cvetnih pupoljaka, jer favorizuje bujnost, a raspoloživi ugljeni hidrati se troše za rastenje mladara. Dovoljne količine fosfora I kalijuma povoljno utiču na formiranje cvetnih pupoljaka.

• ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA

Sprečavanje oštećenja lišća I očuvanje asimilacione površine značajno je za obezbeđenje potrebne količine uglenih hidrata za formiranje cvetnih pupolaka.

Povijanje I savijanje grana vrši se po završetku intenzivnog porasta mladara a to je obično u prvoj polovini jula meseca, čime bi se favorizovala transformacija lisnih pupoljaka u cvetne.

            Povećanjem ugla grane slabi sila polariteta, a povećava se dejstvo sile gravitacije. Time se menja cirkulacija hranljivih sastojaka I fitohormona. Hranljive materije  svojim ascedentnim kretanjem  teže da zauzmu vršni položaj , čime bi se nag rani koja ima vertikalan položaj najjače razvili mladari iz vršnih pupoljaka.

Takođe, pri vrhu grana veća koncentracija stimulatorarasta, a pri osnovi koncentracija inhibitora.  Dovođenjem grane u horizontalni položaj hranljive materije i fitohormoni su podjednako raspoređeni duž grane.

• PRSTENOVANJE I POLUPRSTENOVANJE

prstenovanje se vrši na deblu ili skeletnim granama radi smanjenja bujnosti. Vrši se uklanjanjem kore u vidu prstena širine 0,5-1 cm (prsten moŽe da se okrene za 180stepeni  i postavi u suprotnom pravcu čime se usporava kretanje sokova). Obavlja se u prvoj polovini maja meseca. Prstenovanjem se postiže prekidanje descedentnog toka materija (floemskih sudova) i time se postiže nagomilavanje organskih materija u delu stabla iznad prstena a time i veće formiranje cvetnih pupoljaka. Poluprstenovanje se sastoji u uklanjanju kore sa malo drveta (dubine 3-6 mm), u vidu polumesečnog zareza ili u vidu obnutog slova ‘’V’’, (kaplarski rez). Zarezi se prave na granama ispod grančice ili pupoljaka u cilju smanjenja njihove bujnosti. Delimičnim prekidanjem ascedentnog toka materija smanjuje se priliv azota s jedne strane, a sa druge strane prekidanjem descedentnog toka zadržavaju se ugljeni hidrati tako da se postiže povoljan odnos ugljeni hidrati/azot za formiranje cvetnih pupoljaka. Umesto prstenovanja i poluprstenovanja može se vršiti postavljanje metalnih prstenova na deblu, paranje kore debla i skeletnih grana, rovašenje (pravljenje poprečnih zareza na dva mesta sa razmakom 2-5 cm).

• PRSKANJE VOĆAKA RETARDATIMA

sintetičkim fitohormonima odnosno inhibitorima rasta. Oni utiču na smanjenje bujnosti, usporavaju rast mladara a povećano je diferenciranje cvetnih pupoljaka.

Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678

I uverite se u našu visoku profesionalnost.

Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,

Vaš prijatelj, pre svega,

Rasadnik Smiljković

Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.

Obratite nam se s poverenjem i uverite se u naš kvalitet!