Ljubava bb, Kruševac

063 70 33 678 --- 063 15 23 014

Arome i svežina vina i loza

Vina i Loza – Iako je ova, 2021. godina jedna sa najhladnijim prolećem do sada, koliko ja pamtim, kada vegetacija u pojedinim područjima kasni i do 20 dana, u poslednjih tridesetak godina ipak smo se susretali sa drugačijim problemima.

Svedoci smo klimatskih promena koje su zahvaljujući ubrzanoj ljudskoj aktivnosti doprinele prekomernom zagrevanju planete. Što se tiče našeg proizvodnog klimata, gledano sa voćarsko-vinogradarske proizvodnje, one su rezultirale blažim i sve toplijim zimama, ranijem kretanju vegetacije, povećanjem temperature u najtoplijim danima tokom letnjih meseci, a ponekad i povećanjem količine padavina. Sušne godine zapravo su bile dosta retke (2002. i 2003.) Kao i kod većine voćaka, tako se i kod vinove loze lisna masa sve duže zadržava na čokotima nakon berbe.

Vinova loza (Vitis Vinifera) potiče iz toplijih krajeva, dovoljno joj je oko 600 mm padavina godišnje, iako se uzgaja i u područjima sa 800 do 1000 mm. Ima dosta velike zahteve prema svetlu i toploti. Količina toplote izražava se sumom aktivnih temperatura tokom vegetacije (od početka aprila do septembra), a čini je zbir srednjih dnevnih temperatura viših od 10°C. 

Nedavno smo putem internet medija mogli da čitamo o napuštanju nekih vinogradarskih položaja u Australiji, pošto je klima naprosto postala pretopla i presuva za uzgoj vinove loze. Neki vinogradari bili su prisiljeni da se presele na područje Novog Zelanda. Sa druge strane, pojavljuju se vesti o prvim eksperimentima uzgoja vinove loze i u Engleskoj!

Jesenje, zimsko i ekološko mirovanje

Vinova loza (divlji varijeteti) zapravo i ne zahteva značajni period mirovanja, ali kultivacijom loze i sadnjom širom sveta nametnuli smo joj tri osnovna perioda koja se globalnim zagrevanjem menjaju.

Jesenje mirovanje (kraj vegetacije, prestanak rasta, opadanje lišća) nastupa sve kasnije jer su jeseni sve toplije i sve duže, a berbe sve ranije. Zimsko (period u kojem su temperature preniske da bi se u lozi odvijala bilo koja vegetativna aktivnost) postaje sve kraće, a ponekad se i prekida. Ekološko mirovanje (u čekanju aktivnih temperatura i sume pozitivnih koje pokreću fenofazu suzenja, kolanja sokova od korena prema rozgvi) dolazi češće sve ranije, pa je na ponekim lokacijama loza izložena i štetama od ranih prolećnih mrazova, kao što se upravo dogodilo i ove, 2021. godine.

Klimatske promene i rodnost 

Zagrevanje planete na kojoj živimo i klimata u kojem se uzgaja loza tokom vegetacije može uticati na više načina od kojih bi kao najvažnije opisali sledeće:

Prvi, koeficijent rodnosti vinove loze predstavlja prosečan broj grozdova koji će se naći na jednom pupu, na nekom lucnju ili rezniku u vinogradu. Iz nekih pupova izraste mladica sa dva grozda, iz nekih sa tri, a u rodnim godinama i sa četiri grozda. Rodnost vinove loze najviše zavisi od klimatskih uslova koji su se odvijali tokom prethodnog leta. Nakon vrućeg i prosušnog sledi povećani koeficijent rodnosti pa time i rodnija godina. Poznato je da je svaka sorta rodnija u južnijem klimatu upravo iz razloga povećanja koeficijenta rodnosti vinove loze. Znači li to da nas čeka i postepeno povećanje prinosa? Hoće li povećanje prinosa istovremeno pratiti i povećanje kvaliteta?

Procena rodnosti vinove loze na osnovu formiranih cvasti

Utiče i na početak kretanja vegetacije i dužinu njenog trajanja. Kako više zapravo i nema “hladnih zima”, dešava se da tokom i tog razdoblja krene ranije kolanje sokova u deblu i rozgvi što može biti nepovoljno u slučajevima naglih prolećnih zahlađenja. Koren vinove loze kao i većine biljaka počinje sa usvajanjem vode i hraniva kada temperatura zemljišta dosegne oko osam do 10°C. U toplijim, južnim krajevima jesenje/zimski period rasta korena odvija se tokom čitavog perioda mirovanja. Može li se isto desiti i u severnijim vinogorjima? 

Povišene temperature tokom letnjih meseci sa jakom insolacijom mogu biti uzrok i pojačanoj fotosintetskoj aktivnosti listova. Isto tako i kod previsokih temperatura (35°C i više) u danima kada opada transpiracija, loza može ući u periode sa negativnim energetskim bilansom, kada više potroši disanjem nego stvori fotosintezom. Za sada se ovo događa samo u najjužnijim krajevima što se može u ekstremnim slučajevima odraziti i na pad koeficijenta rodnosti pupa, a čak dovesti do uvenuća mladica tokom letnjih meseci.

Izmene u tehnologiji

Jabučna i vinska kiselina glavne su kiseline u sastavu bobice. Njihovo jače razgrađivanje počinje kada temperature porastu preko 34°C. Pojačana razgradnja jabučne počinje kad se sok bobice zagreje iznad 34°C, a vinske iznad 38°C. Činjenica da će leta biti sve toplija, govori nam kako možemo kod sorti sa prirodno niskim sadržajem kiselina (traminac, muskat otonel, rizvanac..) očekivati probleme u aromi i svežini budućih vina ako ne napravimo određene izmene u tehnologiji, prvenstveno kod optrgavanja, odstranjivanja donjeg lišća i rokovima berbe.

Grozd koji je vrlo rano izložen suncu ima u berbi niže kiseline, više šećere i nešto slabiju sortnu aromu. Traminac sa 6 gr/l kiselina i 11 vol% alkohola, ili s 4,5 g/l kiselina i 14 vol% alkohola svakako nije isti tip vina. 

S druge strane, umanjeno odstranjivanje listova oko grozdova moglo bi doprineti i povećanju napada pepelnice vinove loze. 

Manje peronospore, ali više pepelnice?

Ako leta budu sve toplija i sve sušnija, moguće je očekivati i manje peronospore (Plasmopara viticola) kojoj pogoduju kišne godine, a sa druge strane više pepelnice (Uncinula necator) kao što je to do sada i uobičajeno u južnim krajevima u odnosu na severnije. Produženjem vegetacije i neke će štetočine imati veći broj generacija kao što su crveni pauk (Panonicus Ulmi) te grožđani moljci (Lobesia/Eupoecilia).

Produženi periodi lepih jeseni, suvih i lagano vetrovitih dana doprineće mogućnosti za predikatne berbe, što je već prilično izraženo zadnjih dvadesetak godina (2000-2003 te 2007-2011).

Podizanje vinograda

Uvažavajući sve navedeno, kod podizanja vinograda biće vrlo važno odabrati adekvatan položaj za određene sorte, paziti na korelaciju vina i loza. One ranog dozrevanja i niskih kiselina (muskatni otonel, traminac…) moraće se podizati na severnijim stranama, dok će se južne ekspozicije čuvati za obojene sorte i one kasnog dozrevanja (crni pino, kaberne sovinjon, graševina…) kojima je potreban pad kiselina i viši sadržaj šećera. 

Zagrevanje severnih vinogorja i produženi period vegetacije potencijalno će omogućiti uzgoj i nekih drugih sorti za koje do sada tamo i nisu postojali uslovi.

Izvor: agroklub.rs

Viske Sorte Vinove Loze vrhunskog kvaliteta, za vrhunska vina i loza mora da je vrhunska – Rasadnik Smiljković

 


Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678

I uverite se u našu visoku profesionalnost.

Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,

Vaš prijatelj, pre svega,

Rasadnik Smiljković


Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.

Obratite nam se s poverenjem i uverite se u naš kvalitet!