Vremenski uslovi pogoduju – trulež ploda šljive – kako postupiti?
Trulež ploda šljive – Nakon proteklih obilnih padavina, stvoreni su uslovi za širenje truleži ploda šljive, naročito jer su kiše usledile nakon dužeg perioda sunčanog i toplog vremena.
U takvim okolnostima na plodu se javljaju sitne, nevidljive oku, pukotine. Te rane su ulazna mesta za gljivičnu infekciju. Takođe sve bolesti i štočine koji ranjavaju plod su isto tako prouzrokovači širenja monilioze, kao i grad, objašnjava Marinko Jovičić iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Prokuplju.
Koštičavo voće napadaju brojne štetočine koje isto tako mogu da budu okidači za pojavu truleži, koja kasnije može da se širi i prilikom transporta voća, ali i u prodaji.
“Dovoljno je da plod bude bar malo prignječen ili oštećen tokom branja i pakovanja pa da dođe do zaraze. Stone šljive, kao i breskve i višnje iz tog razloga se i pakuju svaka posebno, u svoje ležište, a zatim pokrivaju folijom“, objašnjava Jovičić, napominjući da Monilia fructigena prezimljava na koštičavim vrstama isključivo u takozvanim mumijama pa takvo voće ostane na stablu neobrano.
U proleće se na tim mumijama stalno stvaraju nove konidije i tako tokom čitave vegetacije. Plodovi se zaraze konidijama, pri čemu su osetljiviji čim su bliže zrenju. Do infekcije može da dođe i preko konidija koje se formiraju na mladarima i koje su iste sezone zaražene preko cvetova.
Borba protiv ovog oboljenja obavlja se indirektno, odnosno, potrebno je otkloniti sve faktore koji dovode do pojave rana na plodovima. To se praktično odnosi na neke bolesti, poput šupljikavosti lista (lat. Stigmina carpophila) ili na štetočine kao što je trešnjina muva (lat. Rhagoletis cerasi), breskvin savijač (lat. Cydia molesta), šljivini savijači (lat. Cydia funebrana i Cydia prunivorana). Preporuka stručnjaka je i da se uklone gnezda osa i stršljena u blizini, kao i druge metode. Boreći se protiv tih bolesti i štetočina, indirektno radimo i na suzbijanju monilioze.
Značaj preventivnih mera i trulež ploda šljive
Uklanjanje mumificiranih plodova sa stabala, kao i redovno održavanje krošnje orezivanjem svake godine, vrlo su bitne mere u borbi protiv navedenog oboljenja. Monilije će nažalost biti i pored toga, a koliko, to zavisi pre svega od vremenskih prilika te sezone, u periodu sazrevanja koštičavog voća.
Zaštita hemijskim preparatima izvodi se pred berbu, zato je jako važno poštovati karencu preparata, kao i preporučenu koncentraciju. Tretman je poželjno da se radi u večernjim satima zog izuzetno visokih dnevnih temperatura. Najbolje je odabrati jedan od preparata na bazi sledećih aktivnih materija: triflorina, trifloksistrobina, pirimetanila i fenhekamida, napominje ovaj stručnjak iz PSSS Prokuplje.
Kako smo ranije pisali na Agroklubu, trulež nastaje pre svega širenjem spora, koje već postoje na parceli. Takođe vlažno vreme, slab protok vazduha, bujna vegetativna masa i nedovoljna provetrenost krošnje, veoma su povoljni uslovi za napredovanje bolesti.
Prilikom zaštite potrebno je koristiti i organska sredstva koja u sebi sadrže korisne mikroorganizme jer oni uspešno štite biljku i plod od bolesti, a istovremeno je hrane i jačaju.
Izvor: agroklub.rs
Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678
I uverite se u našu visoku profesionalnost.
Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,
Vaš prijatelj, pre svega,
Rasadnik Smiljković
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
