STABLA VOĆA I JESENJE KREČENJE
Stabla voća i jesenje krečenje istih – Jesen je vreme kada na našim imanjima možemo obaviti mnogo važnih radova, naročito u voćnjacima. Od trenutka kada opadnu svi listovi na voćkama možete obaviti plavo prskanje, a zajedno sa njim poželjno je i krečenje voćaka.
Mnogi ne znaju zašto se stabla voćaka premazuju krečom. Neupućeni misle da se radi o ulepšavanju, pa tako stabla premazuju tek u proleće. Ali pravo vreme za krečenje voćnih zasada je upravo sada, u jesen. Stabla voćaka premazujemo kako bismo sprečili naglo zagrevanje pod uticajem sunčevih zraka.
Taj posao se godišnje radi dva puta, u ovo doba godine i na proleće.
**Prvi razlog zbog kojeg pristupamo ovoj metodi bi bio objašnjen na sledeći način:
Nakon niskih temperatura, koje pri površini zemljišta znaju biti i nekoliko stepeni niže nego u meteoroškoj kućici, jutrnji sunčevi zraci naglo zagrevaju stablo. Ova pojava je češća tokom hladnih noć i i toplih zimskih dana kada se kora zagreva dvojako i to: direktinim sunčevim zračenjem i refleksijom od snega na površinu od kojeg se sunčeva svetlost odbija i pogađa stablo/koru voćke. Zagrevanjem stabla dolazi do širenja dubljih slojeva tkiva, koje ne prati širenje kore te tkivo puca. Na mestima gde se kora raspukla naseljavaju se patogeni koji su uzročnici truljenja i takve rane teško zarastaju. Kako bismo sprečili pojavu pucanja, stabla i ramene grane treba premazati smesom svetle boje.
**Drugi razlog zbog kojeg obavljamo krečenje stabla voća bi bio:
„Cilj krečenja voćaka jeste da se stvori bela površina, odnosno bela boja stabla, kako bi se na taj način omogućila refleksija svetlosti. Naime, bela boja omogućava da sunce zagreva koru biljaka, što je naročito važno za kasne prolećne mrazeve.“
**Treća funkcija krečenja stabla voća je i zaštita od životinja – fungicidna funkcija, i to kao:
Funkcija krečenja stabla voća jeste fungicidna, jer kreč može biti repelent za pojedine oštečivače. Ukoliko ga koristimo za premazivanje stabala, trebalo bi da znate da on u sebi sadrži određene komponente. Zato može imati i funkciju zaštite od životinja koje bi mogle da nanesu štete kori stabala.
Prilikom pripreme smese za krečenje voćaka trebalo bi da znate da se kao osnova koristi određena količina gašenog kreča, a u njega se dodaju još tri komponente. Prva je so, koja stvara kvalitetniju kristalizaciju, druga sumpor u prahu, kao odlično fungicidno sredstvo, a treća plavi kamen koji sprečava razna oboljenja.
Da biste pripremili smesu za krečenje stabala biće vam potrebno:
• 5 kg gašenog kreča (krečnog testa),
• 500g kuhinjske soli,
• 100g sumpora (kvašljivog sumpora),
• 100g plavog kamena (ili drugog bakarnog preparata) i
• 8 do 10 l vode.
Kreč se prvo zagasi i odstoji nekoliko dana pa se onda dodaju drugi sastojci. Sastojke je potrebno dobro izmešati i dodati toliko vode da se dobije žitka smesa koja se može nanositi četkom. Pre premazivanja dobro je da smesa odstoji 24 sata kako bi bolje prijanjala na koru.
Smesu nanositi debljom četkom, ili valjkom za krečenje, a sloj pravilno naneti i popuniti sve pore i pukotine na kori. U toku krečenja boja na stablu izgleda prozračno, jer je vlažna, ali ubrzo ce se osušiti i dobiti jarku belu boju.
Kvašljivi sumpor uništava štetne gljivice na kori i odbija štetočine,a so daje bolju lepljivost smesi.
Stabla voćaka premazati od zemlje pa sve do iznad račvastih grana 30-40cm, odnosno, mesto gde grana izlazi iz stabla naročito je osetljivo na pucanje.
Najbolje vreme za krečenje voćaka je pred samu zimu kraj novembra početak decembra, tako da voćke budu okrečene pre niskih temperatura. Pravilo je da se krečenje obavlja po lepom i suvom vremenu na temperaturama iznad 0° C, u protivnom, kreč na – 10 – opna bi se smrzla i odmah odvojila od drveta, odnosno kore i stabla.
Kajsije, šljive i trešnje su posebno osjetljive na pucanje kore pa ukoliko se ne okreče značajno se smanjuju šanse da opstanu duži niz godina.
Ukoliko na stablu primetite pojavu pucanja kore, takve rane treba dobro očistiti od trule kore sve do zdravog tkiva i zatim premazati gustim rastvorom modre galice. Naknadno premazivanja kalemarskim voskom pomoći će zarastanju.
Zahvaljujuć i sumporu i kreču ova mešavina ima dezinfekciono dejstvo jer čisti stablo od gljivica i lišajeva. Krečenje takodje može da utiče na odlaganje kretanja vegetacije (kretanje sokova ) za nekoliko dana, što u našim uslovima može da bude dosta značajno zbog ranih prolećnih mrazeva.
Za sva vasa pitanja naš stručni tim Vam stoji na raspolaganju svakodnevno , kako o savetu o odabiru i vrsti sadnica tako i o savetu o sadnji istih.
Pozovite nas: 063/70-33-678
I uverite se u našu visoku profesionalnost.
Za lepe, zdrave, visokokvalitetne i rodne voćnjake,
Vaš prijatelj, pre svega,
Rasadnik Smiljković
Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.
