bolest voća

BOLEST KOŠTUNJIČAVOG VOĆA I OSNOVE ZA ZAŠTITU OD BOLESTI

Bolest voća zahteva adekvatan tretman voća. Prevencija je najbolja mera. Najbitnija pravila zaštite koštunjavog voća:

  •  Priprema zemljišta, u šta bi se ubrojalo adekvatan odabir zemljišta i njegova priprema za voćnjak koji je zdrav i oslobođen od štetočina koje se nalaze u zemljištu;
  • Sadnja isključivo zdravih stabala voća, bezvirusnih i oslobođenih od bolesti i štetočina, proizvedenih, isključivo u proverenim i kvalifikovanim rasadnicima;
  • Korišćenje svih sigurosnih nehemijskih metoda, i samo u slučaju kada je to neophodno dopunjavanje hemijskom metodom

Najrasprostranjeniji voćni zasadi koštunjavog voća kod nas su zasadi višnje, šljive, trešnje, breskve, kajsije, nektarine…

 

**Smeđa trulež koštunjičavog stabla /Monilinia laxa/ kao najopasnija bolest voća

Njena pojva je najopasnija bolest voća kada se javi na zasadima višanja. Tada dolazi do odumiranja izdanaka i cvetova, a ne retko i do odumiranja potpunog stabla.

Na ostalim vrstama pojava ove štetočine nije toliko agresivna pa može dovesti do truljenja voćaka.

Kao preventivu koju možemo sprovesti sami u fizičkom pogledu je nedopustiti preguste krošnje stabala i izbegavati takav metod uzgoja, baš kod višanja.

U smislu hemijske prevencije mogli bi sprovesti metodu prskanja i to kod:

  • Višanja – bitno vrlo je sprovesti metodu prskanja u periodu na početku cvetanja i u periodu punog cvata;
  • Breskva, šljiva, kajsija – period prskanja je nakon 3 nedelje nakon cvetanja i po potrebi da se nastavi sve početka berbe

Fungicidi koje bi upotrebili u ove svrhe su:

  • Difenoconazol, np. Score 250 EC
  • Tebukonazol, np. Sparta 250 EW
  • Mychlobutanil, np. Talent 240 EC
  • Piraklobrobia + boscalid, np. Singum 33 WG
  • Iprodion, np. Rovral Aquaflo 500 SC
  • Ciprodinil + Fludioksonil Switch 62,5WG
  • Tiofanat metila, np. Topsin M500 SC
  • Flyopiram + Tebukonazol – Luna Experience 400 SC

 

**Pegavost lista koštunjičavih voćnih stabala

Još jedna od bolesti voća koja je najrasprostranjenija i najveću štetu pravi kod voćnih stabala višnje je pegavost lista. Međutim, ovde to nije slučaj samo sa višnjom, već veliku štetu mogu pretrpeti i voćna stabla trešnje. Kada je slučaj da bolest je jačeg intenziteta može se desiti da dođe do delimične, a ne retko i do totalne defolijacije (opadanje) stabala.

Fizička prevencija od ove bolesti bi bila u smislu odstranjivanja i iskopavanja stabala iz voćnjaka posrnulih i opalih zaraženih listova.

Kada je u pitanju prevencija hemijskim sredstvima, treba se krenuti sa primenom nakon cvetanja i to odmah neposredno posle cvetanja;

  • Naredna dva do tri tretmana treba izvršiti svakih 10 do 14 dana
  • Kako ovoj bolesti pogoduje vreme sa obilnijim padavinama, u takvim sezonama kada zaraženost iznosi i više od 10%, treba dodatno uključiti jos 1 do 2 tretmana i to nakon završene berbe voća.

Fungicidi koje bi upotrebili u ove svrhe su:

  • Tiofanat metila – Topsin M500 SC
  • Dodin – np. Syllit 65 WP
  • Kaptan – Merpna 80 WG

 

**Rupičavost ili šupljikavost lista koštunjičavih voćnih zasada / Clasterosporium  carpophilum

Ovo je bolest voća koja pre svega zahvata zasade voćnih sadnica šljiva, ali isto tako može biti prisutna i kod zasada kajsija, breskvi, trešnjama i višnjma.

Kada je bolest prisutna u ozbiljnijoj meri dolazi do pojave odumiranja listova i delimične , pa čak i totalne defolijacije stabala.

Prevencija koju treba sprovesti je odstranjivanje u vidu obrezivanja i uništavanja inficiranih izdanaka na voćnom stablu.

Hemijsko suzbijanje je u vidu korišćenja bakarnih preparata u toku jeseni i na početku vegetacije i time bi ograničili prezimljavanje micelija i spora.

Fungicidi za ovu namenu su:

  • Trifloksistrobin – Yato 50 WG
  • Tiofanat Metila – Topsin M 500 SC

 

** Srebrnost lista  /Chondrostereum purpureum/ kao bolest voća

Uzročnik ove bolesti voća je gljivica koja inficira više vrsta voćnih stabla, kao i šumskih stabala.

Veoma je invazivna i veliki je štetočina jer dovodi do totalnog odumiranja stabla.

Kada su u pitanju stabla košunjičavih voćnih vrsta, o kojima mi sada i govorimo, ona se može sresti najčešće kod šljiva i višanja.

Prevencija koju treba sprovesti:

  • Uništiti i izrezati sva stabla inficirana sa plodištima gljivica
  • Obavezno dezinfikovati sve alate koju su korišćeni u tu svrhu odstranjivanja
  • Rezanja stabla treba obaviti odmah nakon berbe, a ne čekati zimu
  • Stabla inficirana gljivicom srebrenosti rezati odvojeno ili ti posebno
  • Nastale rane premazati pastom Fungicid: Tiofanat Metila – Funaben Plus 03 PA

 

**Verticilioza voćnih stabala koštunjičavog voća  /Verticilium dahliae/

Ovo je bolest voća koja se može naći skoro u svim vrstama voćnih stabala pa tako i u svim koštunjičavim zasadima voća. Nju karakteriše gljivica koja zaustavlja, tj. blokira sudove, pa time dolazi do blokade apsorbcije vode i hranljivih sastojaka za biljku.

Ona je invanzivnija i štetnija po mlada stabla voćnih vrsta gde njenom pojavom može doći do totalnog odumiranja stabla. U starijim zasadima dolazi do prestanka rasta i ograničavanja produktivnosti voćnog stabla.

Prevencija bi bila u pravilnom odabiru voćnih sadnica, o kome se stalno govori i nikada nije na odmet ponoviti isto. Kvalitetan rasadnik, ljudi od poverenja koji vode računa o uzgoju istih i garancija da voćne sadnice na potiču sa zemljišta na kome je vršen uzgoj biljaka koje su osetljive i labilne na verticiliozu, a koje bi bile: krompir, paradajz, jagode, krastavac, kao i biljke krstašice.

 

**Leukostomoza / Apopleksija koštunjičavih stabala /Leucostoma cinctum, Leucostoma persoonii/

Ovo je bolest voća koja neće poštedeti voćne vrste kao što su trešnja, kajsija, šljiva i breskva. Kod višnje može da se javi, ali veoma veoma retko, skoro nikada.

Njoj su najpodložnija osetljive sorte, one tačnije osetljive na mraz, jer gljivice koje su uzročnici leukostomoze najčešće se pojavljuju na mestima, tj. ranama nastalim pod uticajme mraza.

Može naneti veliku štetu, pogotovu na mladim zasadima voća gde dolazi do naglog odumiranja stabala (apopleksije).

Prevencija u fizičkom smislu kojom možemo uticati da ne dođe to pojave leukostomoze je da biramo zemljišta, tj, lokalitete za sadnju koja imaju niže položaje i udubine bez mrazeva.

Rezanje voćaka treba obavljati po sunčanom danu i to odmah nakon berbe voćaka.

Takođe rane nastale mrazom premazati pastom Tiofanat metila – Funaben Plus 03 PA.

Hemijska prevencija  preparatima bakra za sprečavanje bakterijskog raka, takođe će pomoći i u sprečavanju leukostomoze. Tretmane izrvršiti za vreme opadanja lista.

 

**Bakterijski rak voćnih stabala /Pseudomonas syringae pv. Syringae i pv. Morsprunorum/

Simptomi raka na stablima i granama najčešće dovode do odumiranja voćnog stabla, a plodovi zaražene biljke nikako nisu adekvatni za ljudsku upotrebu i konzumaciju.

Prevencija koju sprovodimo bi bila:

  • Odstranitiiy voćnjaka sve inficirane grane, izdanke pa i čitava stabla.
  • Odmah nakon berbe voćaka izvršiti rezanje i to bi trebalo obaviti po lepom i sunčanom danu.
  • Rane nastale premazati pastom Tiofanat Metila – Funaben Plus 03 PA, kojem treba dodati bakarni preparat. Može se prefarbati i belom farbom ili emulzijom.

Suzbijanje ove bolesti voća bi se vršilo trtmanom bakarnim preparatima i to za vreme oticanja pupoljaka , kao i na početku i na kraju opadanja lista. Kod osetljivih sorti višnje ovu meru treba sprovesti i dodatno na početku cvata.

 

**Tumori korena voćnih stabala /Agrobacterium tumefaciens/

Šteta koju ova bolest voća pravi temelji se na ograničavanju apsorbcije vode i hranljivih materija.Ova bakterija penetrira kroz lezije korenovog sistema i na taj način počinje stimulisati prekomeran rast i deobu štetnih ćelija. Tako da korenov sistem vrlo brzo obuhvate tumorna tkiva različitih dimenzija.

Uzročnik ove bolesti je polifag i inficira sve voćne vrste kao i oko 800 drugih biljnih vrsta.

Ovom bolešću stradaju najviše mladi voćnjaci i biljke u staklenicima.

Prevencija se ogleda u uništavanju stabla sa simptomima tumora na korenovom sistemu. Ako je u pitanju manji obim infekcije, posebno na bočnim granama korenovog sistema, onda treba odstraniti te grane i ostatak korenovog sistema  potopiti u 0,5% rastvor (vodenoj suspenziji) bakarnog preparata.

 

**Plamenjača šljive /Polystigma rubrum/

Bolest voća može da se javi na celoj šljivi svuda, pa čak i na crvenolisnoj šljivi. Zaraženi listovi  opadaju ranije. Postoje vrste koje su osetljive na ovu vrstu bolesti i to su:

Čačanska lepotica, Valjevka, Čačanska Rana, Čačanska Najbolja, Čačanska Rodna, Rana Renkloda,  Wangenhaim i Ruth Gerstatter.

Takođe, postoje i sorte manje osetljive na ovu bolest i to bi bile: Rana Rodna, California Blue i Stanley.

Prevencija bi bila odstranjivanje i iskopšavanje iz tla opalog lišća.

Hemijska prevencija:

Trenutno ne postoji registrovani fungicid za odstranjivanje ove bolesti.

Strobilurinski fungicidi, kao i Bezimidazolni fungicidi koje koristimo u proleće radi sprečavanja rupičavosti lista koštunjičavog voća, takođe mogu pomoći u suzbijanju plamenjače šljive.

 

**Rogač šljive /Taphrina Pruni/

Ova bolest voća se retko javlja u organizovanim voćnim zasadima, već na divljim rastućim šljivama po domaćinstvima. Deformacija na listi i izdancima se retko pojavljuju, ali zaraženo voće nije adekvatno za trgovinu.

Prevencija:

Odstraniti sve inficirane i divljerastuće šljive iz susednih voćnjaka i odstraniti sa i ispod drveća zaraženo voće.

Za suzbijanje ove bolesti ne postoji trenutno registrovani fungicid.

 

**Kovrdžavost lista breskve /Taphrina deformnas/

Ovo je bolest voća koja zahvata sve sorte breskvi i nektarina i može se svugde javiti. Simptomi ove bolesti su najkarakterističniji i najčešći na listu, a ređe na cvetu, voću i izdancima.

Ako je stablo obuhvatilo jači oblik infekcije štetnost po njega može biti velika: stabla imaju usporen rast, daju mnogo manje prinose i osetljivija su dosta na mraz.

Hemijsko suzbijanje bolesti

se vrši u toku ranog proleća za vreme oticanja pupoljaka i tada treba sprovesti 1 do 3 tretmana.

 Tretman bakarnim preparatima nakon opadanja lista ili u vreme toplijih zimskih dana rezultiraće manjom pojavom ove bolesti. I uveliko umanjiti rizik od infekcije.

Fungicid koji treba primeniti:

  • Tiuram – Pomarsol Forte 80 WG
  • Dodin – Syllit 65WP
  • Carpene 65
  • Thiram Granuflo 80 WG

 

**Pepelnica breskve /Podopshaera pannosa/

Kada je voćka inficirana ovom bolešću njen površinski sloj postaje krut, tvrd i puca i voće nikako nije adekvatno za trgovinu.

Ako je voćka u velikoj meri inficirana njeni listovi žute i prerano opadaju, a rezultat toga je smanjeno zavezivanje cvetnih pupoljaka za sledeću sezonu i voćka postaje osetljiva na mraz.

Prevencija:

  • U ovom cilju ograničenja izvora infekcije odmah treba sprovesti meru odstranjivanja inficiranih izdanaka.
  • Takođe ograničena gustoća krošnje daće pozitivne rezultate i smanjiti rizik od pojave ove bolesti.

Kao hemijsku prevenciju preporučuje se da se kod voćnjaka u kojim se u predhodnoj sezoni javila bolest i to u težem obliku, nakon pojave prvih simptoma odmah treba sprovesti hemijski tretman:

Fungicidi:

  • Tiofanat Metila – Topsin M 500SC

 

**Krastavost breskve  /Cladosporum carpophilum/

Manifestuje se tako sto kod  infcirane breskve ili kajsije dolazi do pucanja kore na plodu i stvara se pukotina kroz koju dolazi do ifekcije od strane i drugih patogena što rezultira truljnjem voća. Može se javiti svugde kod breskve i kajsije. Teži oblici ove infekcije dovode do opadanja tržišne vrednosti voća.

Prevencija:

  • Prvo što treba uraditi je odstraniti inficirane izdanke u cilju ograničenja izvora infekcije.
  • Kontrola prekomerne gustine krune, takođe je mera zaštite od krastavosti breskve.

 Hemijsku prevenciju potrebno je sporvesti samo u onim zasadimau kojima je u predhodnoj sezoni bilo infekcije u velikom obimu.

Trenutno ne postoje registrovani fungicidi za ovu bolest, ali hemijski preparati koji se koriste za suzbijanje pepelnice svakako će pomoći i u prevenciji krastavosti breskve.

 

**Gorka trulež višnje /Glomerella cingulata/

Ovo je bolest voća koja se javlja u svim područjima ukojima se gaji višnja i rezultira truljenjem voća. Sezone sa obilnim padavinama pogoduju ovoj bolesti i tada donose velike gubitke u prinosu. Postoje sorte koje su osetljivije na ovu bolest i to su: Lutovka, Nefris, Kelleris, Nortstar, Pandy..

Prevencija:

  • Odstranjuju se tzv. voćne mumije u cilju ograničenja izvora infekcije.
  • Kontrola prekomerne gustine krune, takođe je mera zaštite od gorke truleži višnje.

Skoro sve uzgajane vrste višnje su u nekoj meri, čak i srednjoj i velikoj, osetljive na ovu bolest i zato je primena hemijskih sredstava neophodna i to svake godine.

Tretmane treba početi od 2 do 3 sedmice nakon cvata i nastaviti na svakih 10 do 14 dana do berbe voća.

Fungicidi koji se primenjuju:

  • Kaptan, np. Captan 80 WG
  • Merpan 80 WG
  • Kaptan + Triadimenol – Kaptan Plus 71,5 WP
  • Shavit Plus 71,5 WP
  • Tiuram – Sadoplon 75 WP

Naš cilj je uspešno i stabilno poslovanje našeg Rasadnika Smiljković. Svo znanje i umeće uložili smo u posao koji obavljamo već skoro pa i neku deceniju sa istim žarom i voljom kao i na samom početku našeg poslovanja. Porodični posao koji se naslađuje i obogaćuje svakodnevno i koji želimo da ostavimo i našim pokolenjima.

Shvatili smo da stalna edukacija, praćenje trendova, kako kod nas, tako i u svetu je ključ za dalji razvoj i opstanak našeg Rasadnika.

Zbog toga želimo, da na obostrano zdovoljstvo, i sa Vama podelimo naše stečeno znanje i informišemo vas na razne teme vezane za voćarstvo.

Zato od sada na stranicama našeg sajta,  pa ubuduće, možete pratiti mnogo zanimljivih tema koje ćemo obrađivati, upravo za Vas.

Srdačno Vas pozdravlja Vaš Rasadnik voćnih sadnica,

Rasadnik Smiljković


Proizvodimo sadnice voća visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama, naručite ih još danas.

Obratite nam se s poverenjem i uverite se u naš kvalitet!

Bolest koštunjičavog voća
Visit Us On Facebook