Sadnice Voća

Sadnice Voća su naša najuža specijalnost.

Zaslužni smo za podizanje više stotina voćnjaka još od  davne 1960. godine

Sadnice Voća koje nudi Rasadnik Kalem Voće Smiljković su vrhunskog kvaliteta i odgovaraju Pravilniku o kvalitetu sadnog materijala. Mi se ovim poslom bavimo duže od 50 godina i na tržištu opstajemo isključivo zbog kvaliteta.
Sadnice Voća su naše. Nismo preprodavci.
Mi smo prva ruka i registrovani smo Rasadnik Voća.

Specijalizovali smo se samo za sadnice voća i ne svaštarimo, zato i možemo da održimo i unapredimo kvalitet.

Mi Vam nudimo klasične vrste sadnice voća ili lozne kalemove, ali mini ili stubaste voćne sadnice.Nudimo Vam širok asortiman najrazličitijih sorti voća i trudimo se da,u skladu sa savremenim trendovima i tražnjom na tržištu, stalno dopunjujemo postojeću ponudu nekim novim sortama.

PRAVILNA SADNJA SADNICE VOĆA

Pravilna sadnja sadnice voća podrazumeva, pre svih radnji, pripremu zemljišta.

Priprema zemljišta je veoma ozbiljna radnja koja podrazumeva da se uzima uzorak zemljišta i šalje na analizu kako bi se utvrdio njegov sastav. Na osnovu dobijene analize utvrđuje se šta je to što zemljištu fali i šta je to čime obiluje. Na osnovu ovih rezultata se ispravljaju nedostaci i zemljište oplemenjuje dodavanjem minerala i sl. koji nedostaju, što garantuje dobar prijem i veoma dobar i obilan rod u najkraćem roku. Svakako, to je cilj intenzivne sadnje i utiče i na prinose i samim tim na isplativost podizanja voćnjaka.

Posle završene pripreme zemljišta, a pre sadnje sadnice voća neophodno je izvršiti još nekoliko važnih operacija:

– razmeravanje i obeležavanje puteva i sadnih mesta,

– kopanje jamića za sadnju

– neposredna priprema sadnica.za sadnju

Razmeravanje i obeležavanje mesta kada je u pitanju sadnja sadnice voća

Razmeravanje parcele i obeležavanje mesta za sadnju sadnice voća izvodi se posle ravnanja terena i fine pripreme zemlje za sadnju. Za obeležavanje se koriste drveni markeri debljine 10-15 mm i dužine oko 40 cm. Da bi se sadnja ubrzala i dobio dobar pravac redova mogu se koristiti po dva markera za svako sadno mesto i posebno napravljena letva dužine 1,5-2 m sa dva ureza na kraju i jednim u sredini, koja se zove “ravnjača”.

Posebno treba obratiti pažnju na rastojanje između krajnjih redova i granica parcele. Nepisano pravilo je da krajnji redovi treba da budu udaljeni od granica parcele za minimum polovinu međurednog rastojanja, ali pri tom treba planirati da se pored njih može nesmetano prolaziti sa planiranom mehanizacijom.

Ako se zasad ograđuje, ograda treba da je 50 cm odmaknuta od granica parcele.

Vreme sadnje sadnica

Vreme sadnje sadnica voća može biti različito. Neko sadnju obavlja na
proleće, dok neki drugi smatraju da je jesenja sadnja bolja i pristupaju podizanju voćnjaka ili vinograda baš na jesen.  Ono što je sigurno je da se sadnja može obaviti tokom jeseni, zime ili ranog proleća i da je najvažnije da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju.

Jesenjoj sadnji treba dati prednost, kažu stučnjaci, jer se posađene sadnice voća bolje primaju, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama nakon sadnje. Jesenja sadnja je posebno pogodna za sadnice voća sa prevremenim grančicama, jer se efikasnije
uspostavlja ravnoteža između redukovanog korenovog sistema i nadzemnog dela sadnice voća. Veliki nedostatak jesenje sadnje, posebno ako zasad nije ograđen, je velika mogućnost krađe sadnica voća, zaštita od glodara ili šetočina.

Dobre rezultate daju i kasna zimska sadnja sadnice voća, posebno ako su sadnice u jesen pripremljene za sadnju sa skraćivanjem korenovog sistema i ako su bile dobro utrapljene.

Kasna prolećna sadnja sadnice voća nije za preporuku. Bez apsorpcionog korena kasno posadene sadnice su vrlo osetljive na sušu, pogotovo ukoliko u proleće  duvaju topli i suvi južni i jugoistočni
vetrovi. Potreba posađenih sadnica za zalivanjem je velika, one se teže primaju i imaju znatno slabiji porast što se kasnije odražava na visinu prinosa.

Prolećna sadnja sadnice voća se obavlja u manjem obimu. U proleće ljudi najčešće sade manje zasade, amaterski i pojedinačno, u svojim okućnicama i za svoje potrebe. U proleće sade najčeće ljudi koji svakoj pojedinačnoj sadnici mogu da posvete besprekornu pažnju i da se zanimaju u svojim dvorištima ili oplemene pejzaž svje okućnice.

Kopanje jamića sa sadnju sadnica

Jamići za sadnju otvaraju se neposredno pred sadnju. Kopanje se vrši tik uz merkere, kojima je obeleženo sadno mesto i uvek sa iste strane markera, pri čemu se vodi računa da markeri ostanu nedirnuti. Ako se za sadnju koristi ravnjača onda se jamić kopa između dva markera. Prečnik sadnog mesta treba da je nešto veći od prečnika korena sadnice voća, da bi se žile nesmetano smestile u jamić i zauzele sto prirodniji položaj …

KAKO IZABRATI PRAVO MESTO ZA VOĆNJAK

Imajući u vidu prednost jesenje sadnje, najpovoljnije vreme za sprovođenje ove operacije je period od opadanja listova sa sadnica pa sve do ranih mrazeva. Većina ozbiljnih voćara opredeljuje se za jesenju sadnju sadnice voća jer je prijem zagarantovan. Uspeh u voćarskoj proizvodnji umnogome zavisi i kako ste izabrali mesto za voćnjak, odnosno koliko je taj izbora mesta za podizanje voćnjaka dobar, pa stoga izboru treba pristupiti veoma obazrivo.

Iskustva iz prakse pokazala su da na različitim položajima i zemljištima sadnice voća nejednako uspevaju tj. svakoj odgovaraju određeni uslovi sredine.

Klimatski faktori imaju veliku ulogu pri određivanju mesta za voćnjak, jer utiču na dobro uspevanje i plodonošenje. Među njima najvažniji su:

– Toplota
– Svetlost
– Vetar
– Vlažnost vazduha
– Padavine

Toplota je činilac bez koga voćke ne bi uspevale. Bez uticaja toplote voćke ne bi rasle, razvijale se i plodonosile.

Svetlost je činilac neopohdan za održavanje i plodonošenje voćaka. Pojedine voćne vrste iziskuju dosta svetlosti da bi dobro uspevale. Količina svetlosti direktno utiče na itenzitet fotosinteze, razvitak krune kao i na zametanje i razvitak plodova posađene sadnice.

Vetar je negativan činilac pa iz tog razloga treba birati položaje koji su manje izraženi delovanjem severozapadnih vetrova i košava.

Vlažnost vazduha ima uticaj na itenzitet transpiracije dok prevelika vlažnost može negativno uticati kako na razvitak korena, produžavanje vegetacije tako i na lošiji kvalitet plodova.

Padavine su veoma važne za …

SADNJA VOĆNE SADNICE U JESEN ZAHTEVA
DA URADITE ANALIZU ZEMLJIŠTA I ĐUBRENJE

Jesen je bolja za sadnju voćne sadnice, jer se sadnja voća tada uspešnije odvija, što korenov sistem sadnice odnosno mlade biljke radi u toku zime. Međutim, pre sadnje, vrlo je važna pravilna priprema parcele na kojoj će se izvršiti sadnja voćne sadnice.

Voćari bi ovaj period godine trebali da iskoriste za sadnju voćne sadnice, a razlozi za jesenju, a ne prolećnu sadnju su pre svega u boljem prijemu sadnica, adekvatnija vlažnost zemljišta i vazduha, preporuka je stručnjaka za voćarstvo koji su govorili za Agroklub.

“Jesen je bolja za to zato što korenov sistem sadnice odnosno mlade biljke radi u toku zime, primi se za tih nekoliko meseci i kada dođe proleće ona odmah kreće, dok one posađene u proleće neretko boluju jedan određeni period, a ako nastupi suša izvestan broj biljaka se i ne primi”, objašnjava diplomirani inženjer zaštite bilja Verko Kačarević iz Vinče kod Topole.

Analiza zemljišta pre svega

Međutim, pre sadnje voća, vrlo je važna pravilna priprema parcele, napominje stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Kragujevac Biljana Milosavljević. To podrazumeva prethodno urađenu agrohemijsku analizu.

“Mora se videti kakva je kiselost zemljišne parcele i na osnovu toga dobija se preporuka za đubrenje kako bi sadnja voća bila uspešna. Pre sadnje preporučuje se i stajnjak. Na osnovu analize i pravilnog đubrenja sprovodi se zaoravanje đubriva i stajnjaka. Treba koristiti organsko gnojivo u srazmernoj količini”, ukazuje Milosavljević.

Kako đubriti mladi zasad voća?

Po hektaru bi trebalo rasporediti oko 40 tona stajskog đubriva i, shodno hemijskoj analizi, dodati kalcijum-karbonat pre oranja ukoliko za tim ima potrebe, odnosno ako je pH vrednost ispod šest, dodaje Kačarević.

“Nakon zaoravanja sledi ravnjanje terena tanjiračama, drljačama, ili frezerima, bitno je da se zemlja usitni i površina postane ravna”, napominje inženjer zaštite bilja.

Razmeravanje placa i sadnja voća

Potom treba uraditi razmeravanje placa i određivanje pravilnog rasporeda voćnih vrsta bez obzira na to da li se radi o intenzivnom ili ekstenzivnom zasadu.

“Na primer, kada je u pitanju šljiva, po jednom hektaru treba saditi od 400 do 600 sadnica, ako se radi o ekstenzivnom zasadu. Takvu sadnju više i preporučujem jer je kasnije lakše obaviti obradu i sve što je neophodno u voćnjaku”, objašnjava Milosavljević.

Pravac redova u voćnjaku trebalo bi da bude sever-jug, napominje Kačarević i dodaje da je, posle razmeravanja, sledeći proces markiranje mesta za jamiće i kopanje rupa koje se može obaviti na više načina, u zavisnosti od voćne vrste.

Koliki treba da bude razmak između voćne sadnice u amaterskim zasadima?

“Može se raditi ručno sa ašovom gde se sprovodi kopanje jamića u principu 25×25 cm i 25 cm u dubinu. Drugi način je da se sa burgijama, koje se kače na traktor, kopaju jamići i iskopaju se malo dublji do 50 cm. Postoji i treći način, kada se radi o jabukama koje se sade dosta gusto. Plugom se prave brazde i onda se sadi pošto tu idu biljke od 70 do 80 cm jedna od druge”, objašnjava Kačarević i dodaje da se rupe mogu kopati i uz pomoć mašina, ali je potrebno da se dobro obavi nagažavanje jer sloj zemlje, nakon mašinskog kopanja, ostane rastresit i može doći do problema u ostvarivanju kontakta između korenovog sistema i zemlje.

Ne potapati korenov sistem u hemikalije pre sadnje voća

Pre kopanja rupe, dodaje Milosavljević, potrebno je zarezati sadnice, iseći korenove žile da bi koren pustio sokove i lakše ostvario prijem sa zemljištem.

“Sadnicu treba, nakon spuštanja u zemlju, zaliti vodom i nagaziti nogama, pritsnuti tako da ne ostane šupljina u zemljištu i posle toga zaliti sa oko 20 litara vode.”

Za vreme vanrednog stanja, Milan Jovičić je sadio voće.

Najveće greške koje se prave prilikom sadnje voćne sadnice je to što neki poljoprivrednici potapaju korenov sistem u određene hemikalije čime rizikuju da tako izgore koren te do prijema ne može doći.

“Moja je preporuka da se korenov sistem ne potapa ni u kakve hemikalije nego da se direktno obavi sadnja voća i da se sprovede zalivanje. Stajsko đubrivo ne sme da dođe u kontakt sa korenovim sistemom i zato je bolje da se kopaju dublji jamići i da ono dođe na dno jamića pa da ide sloj zemlje od 10 cm i onda korenov sistem i zemlja do kraja, tako da će koren, kako raste, ići za hranom”, ukazuje Kačarević.

Voćne sadnice uzimati kod proverenih proizvođača – Geografski položaj takođe ima veliki uticaj na dalji razvoj biljaka. S toga, bitno je da položaj parcele ima bar 10 odsto nagiba terena, jer ukoliko ga nema, može doći do sakupljanja i zadržavanja vode, truljenja korena, različitih bolesti, izmrzavanja.

Milosavljevićeva napominje i da je posebno važno da voćne sadnice budu sertifikovane, kupljene kod proverenih proizvođača ili u poljoprivrednoj apoteci kako bi se osigurali zdravstveno bezbedni uslovi.

“Time voćari mogu da budu sigurni da biljka nema bolesti, a takođe dobiju i potvrdu odnosno sertifikat koji garantuje ispravnost sadnica”, ukazuje sagovornica Agrokluba.

Nakon sadnje, u zimskm mesecima treba pratiti rast i razvoj biljaka, a posebno obratiti pažnju na zaštitu u prvoj godini, jer je od velikog je značaja to hemijsko tretiranje i svakako, dodaje, u proleće sledi prvo prskanje.

Zaštita od divljači – U zimskom periodu poželjno je i ograditi parcelu zbog problema koje može da stvori divljač, napominje Kačarević.

Zaštita voćne sadnice od divljači i glodara – ribljim uljem, svinjskom masti i ljudskom kosom?

“Ko nema uslova da ogradi, može da stavi zaštitnu mrežicu na posađenu sadnicu zato što zečevi obično mogu da naprave problem ili srna koja dođe i oguli sadnicu.”

S druge strane Milosavljevićeva ističe da osetljive voćne vrste, poput kajsije, nikako ne treba saditi gde ima velikog strujanja vazduha.

“Parcela gde je novi zasad mora da bude bar sa jedne strane zaštićena prvih godina zbog prijema i ukorenjavanja. Posebno treba paziti na to jer se u poslednjim godinama sve više šire zasadi pod kajsijom, a ona je sklona izmrzavanju, te ne sme biti pored vode i izložena provetravanju”, objašnjava dodajući da su najotpornije šljiva i jabuka.

Poslednjih godina povećavaju se i zasadi pod lešnikom i orahom, a borovnica sve više uzima maha u Šumadiji, međutim, zahteva i velika ulaganja.